I mi nemamo niciju pomoc, tako da se muz i ja smenjujemo u poslovima. Nekada je zaisa tesko, ali opet, sam organizujes zivot i vodis se nekim sopstvenim pravilima.
Mi smo isto sami i sve zajedno radimo.Imamo ko da nam pritekne u pomoć, ali dogovorili smo se od početka da sami sve radimo.Ja bih u nekim trenucima možda i iskoristila tu pomoć ali tata neće, pa sam sama.Za nekih mesec dana vraćam se na posao, a beba treba u vrtić.Tata je ostao sam sa njom u ovih 10,5 meseci sat vremena,
niko sem mene nije je čuvao,tako da me prosto strah kako će.
Da li imaš vremena da posvetiš pažnju svoj toj deci?Ne znam kojeg su uzrasta, ali mislim na igru sa njima, pomoć oko škole, ako neko ide u školu.Ko ih čuva kad ideš npr. sa bebom na kontrolu?Pretpostavljam da ste materijalno dobro situirani čim možete da opstanete sa toliko dece.Mi živimo privatno, pa se ja premišljam oko trećeg i zbog toga.Današnja deca puno traže, a svaki roditelj bi što više da pruži detetu.Ako si sve sama, kako uspevaš da izvedeš decu u šetnju?Sve u svemu svaka ti čast, pošto se ja sa dvoje toliko nerviram, pogotovu kad beba plače a ćerka traži da, recimo bojimo.Onda mi je toliko krivo što ne mogu i jednoj i drugoj da posvetim pažnju, pa mi nije do trećeg.Planiram da tek kada krenu u školu, počnem da razmišljam o trećem detetu.
SAD SE DOBRO SNALAZIM,LAKSE MI JE.STARIJE DJEVOJCICE MI DOSTA POMAZU.SLADJANA IDE U CETVRTI RAZRED.VALENTINA U TRECI,JOVAN U DRUGI,PETAR JE TREBAO POCI U SKOLU ALI S OBZIROM DA JE U SEPTEMBRU NAPUNIO 6 GODINA ODUSTALA SAM I POSLALA GA U VRTIC.IMAJU DOSTA DA UCE TAKO DA NA NJIH RACUNAM JEDINO VIKENDOM.NE ZELIM NI SAMA DA IH OPTERECUJEM NAJVAZNIJE MI JE DA UCE,SVI SU MI ODLICNI DJACI I JA SE PONOSIM SA NJIMA.UCE ENGLESKI JEZIK I IDU NA KURSEVE PRIVATNO.IMA TU POSLA OKO NJIH POVEDI DOVEDI,UCI ISPITUJ,UCI IH DA IDU PRAVIM PUTEM.MALENI DJORDJE JE DOSTA NEMIRNA BEBA PA CESTO SAMNOM IDE U NABAVKU,ZA BRATA I SEKE.KUVAM ISKLJUCIVO NOCU KAD SVI SPAVAJU,KAD JE MIR I TISINA.OBOZAVAM DA SPREMAM KOLACE I TORTE TAKO DA IH UVIJEK IMAM NA STOLU.
IMAM VREMENA DA POSVETIM PAZNJE SVIMA I NIJEDNO DIJETE SE NE OSJECA ZAPOSTAVLJENO.USPIJEM I DA ODEM NA FRIZURU DA OBIDJEM PRIJATELJE I RODJAKE.NEKAKO SE ORGANIZUJEM I POSTIGNEM SVE.JESTE DOSTA JE TESKO,PONEKAD NEZNAM NI SAMA STO SVE TREBA DA ZAVRSIM.ONDA PISEM SVOJE OBAVEZE NA PAPIR DA NE ZABORAVIM,KAD MI HVALI NESTO U KUCU OBAVEZNO ZAPISEM I TAKO.MOJA LJUBAV PREMA DJECI DAJE MI SNAGU DA IZDRZIM SVE A I NIJE TESKO SAMO SE TREBA ORGANIZOVATI.NAJTEZE MI JE BILO KAD SU NJIH CETVORO BILI MALI U NEPUNE CETRI GODINE SAM IH RODILA,PO TROJE U PELENE ALI NE U PAMPERS VEC U PELENE ZA PRANJE,OD PRANJA BOCICA I SAD MI JE MUKA,DESAVALO MI SE DA NESPAVAM NOCIMA I NOCIMA,UJUTRO KAD USTANEM LICIM NA VAMPIRA.MUZ RADI PRIVATNO I RIJETKO JE KAD KUCI.KAD JE ON SLOBODAN ODLAZIMO U SETNJU I OBILAZIMO PRIJATELJE ILI IH POZIVAMO KOD NAS KUCI.NE OPTERECUJEM GA SEM AKO MORAM.DJECA CESTO OSTAJU SAMA AKO IDEM NA KONTROLU ILI SLICNO.SVOJOJ DJECI SAM PRUZILA ODNOSNO PRUZILI OSNOVNE USLOVE A MOZEMO I VISE ALI MI JEDNOSTAVNO NE ZELIMO DA IMAJU BAS SVE,JER CE TAKO SJUTRA BOLJE CIJENITI I SEBE I ONO STO IMAJU.ZA SADA NE TRAZE NISTA SAMI,JER SU NAUCENI DA NE TRAZE.JA ZNAM NJIHOVE ZELJE I TUDIM SE UVIJEK DA IH OBRADUJEM I USPIJEM U TOME I ONI SU MI ZAHVALNI,KAZEM ZA SADA STO CE SJUTRA BITI NE ZNAM.IDEMO CESTO PJESAKA U SETNJU,GRAD NAM JE DALEKO POLA SATA HODA,DRZE SE ZA RUCICE ,PJEVAJU PRICAJU,BEZ VIKE I GALAME.NAVIKLI SU I NAUCILI OD MALENA KAKO DA SE PONASAJU I JA SAM STVARNO JEDNA SRECNA MAJKA.SAVJETUJEM SVIMA DA NE PRAVE VELIKE PAUZE IZMEDJU DJECE JER JE PUNO TEZE ONDA,VIDIM PO SEBI JER SKOLA MI NOSI DOSTA VREMENA A I BEBA SA NJOM.JA LICNO I NEBI PRAVILA PAUZU,IMALA SAM DOSTA PROBLEMA SA TRUDNOCAMA I SPONTANIMA I JEDVA SAM IZGURALA TRUDNOCU DO KRAJA.
Verujem da ti je sad mnogo lakše kada su deca starija, jer mogu međusobno da se pomažu, zabavljaju.Sada možeš da ih ostaviš same, jer su veliki.To što si ti proživela kada su oni bili mali, zaista svaka ti čast.Ti si onda rođena da budeš prava domaćica.Ja zaista volim da budem domaćica, na mojoj trpezi svaki dan mora da bude domaća supa ili čorba, glavno jelo, a kad stignem i domaći kolač.Torte isto često spremam.Ali isto tako obožavam da radim, idem na posao, imam neku karijeru, i još mnogo toga želim da postignem po tom pitanju.Želim da svojoj deci obezbedim lakšu budućnost, da ne moraju da žive privatno kao mi sada, već da im kupimo stanove.Jednostavno volim da se poslovno angažujem, da mi nije svaki dan isti.To je veruj mi isto teško, ali sve se uklopi.Kada dođeš sa posla imaš samo popodne za sve kućne obaveze, spremanje ručka, posvećivanje deci, a opet ako se organizuješ imaš vremena i za šetnju i prijatelje.
I meni je sada lakše, jer su devojčice veće. Sada se one tokom dana lepo igraju, najčešće zajedno, ili idemo napolje. U kupovinu uvek idem sa njima, one su na to navikle, tako da su mi u kupovini pomoćnici. Jedino ih ne vodim u kupovinu kada su umorne jer tada postoji mogućnost da budu Toze nervoze.
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu Ne možete glasati u ovom forumu
